Veronika je bila najlepša u razredu.
Odisala je mirisom tek ubranih perunika!
Imala je dugu kosu do ramena
i prava leđa do luka vitkog, izvijenog kuka.
Nosila je zlatnu narukvicu oko struka!
Pevala je popularne pesme
i kidala listiće prvih prolećnih belih rada.
Gde li je sada?
Završila je školu, maturirala
i otputovala u Beč 1970. godine
u podužu "posetu" kod rodbine.
Vreme leti, Veronika se ne javlja, ćuti.
Gde si, Veronika, prijateljice
iz doba moje mladalačke ludosti?
Odvek si bila prepuna radosti!
Ne javlja se, ćuti.
Ne želi da se priseća
svog minulog blistavila
iz pozicije nailazeće starosti.
Besmisleno je plakati!
Ničim se ne mogu povratiti
raskošni prizori
maštovitog sveta uzavrele mladosti!
Autor: Marina Tot
