I
Poslušaj šuštanje mladog meseca
u senkama krošnji prirodne magije!
Čuješ li zvuk zvona
udaljenog zvonika
sopstvene emocionalne nostalgije?
To je opomena
pred još jedno tvoje neopravdano kajanje!
Ukoliko ih čuješ, probudi se
i kreni putem uspona dodirnute savesti!
Izbavi se, konačno,
iz ambisa individualne ništarije!
Proširi vidokrug uspavane svesti!
II
Slušam i čujem kako mi damari srca
jače trepere pri svakom koraku
koji bi radije u suprotnom pravcu krenuo
da u meni nema dovoljno prostora!
Toliko koliko traje treptaj scena
zamišljanih u svetu idiličnih slika
moje prikrivene maštarije!
Autor: Marina Tot
