Pomozi
pomozi mi
usude,
sagoreli
do ivice
kraha.
Pomozi
da izvučem
prigušenu
strunu
nade
iz čeljusti
svog
umišljenog
straha!
Strunu
stisnutu
stegama
zarobljenih
pokušaja,
van svakog domašaja,
osim da u njima
besmisleno čekaju
i trunu.
Nit
gotovo lišenu
svake
dobronamerne reči,
bez koje,
u ovom
trenutku,
ne vidim,
kuda
mimo
rizika
uopšte i mogu
uteći.
Što i ne želim!
Izbaviće me
snaga volje,
kojom ću
preko njega,
obnovljenom
sigurnošću
uskoro preći!
Preostalo mi
je dovoljno
hrabrosti
da sagledam
na kojem
rastojanju
je uže
kojeg se
ne želim
odreći!
Autor: Marina Tot
