Kad god hoću da se setim
Imena grada u kom sam nekada bila,
Ili rođendana svojih prijatelja,
Neočekivano se setim nečeg drugog.
Kao miris ili ukus tanane senzacije u nekom delu tela
Iznenadi me uvek jedna aura i ja shvatim:
To je morao biti jedan sasvim određeni dan,
Svetao i topao, ili hladan i siv,
Ili sasvim drugačiji...
Suština toga dana ostala je u meni
Kao skrivena uspomena
Na verovanje u savršen sklad
Reči voljenih pesnika i naših životnih zaveta.
Autor: Slobodanka Živković
