Jednom si
to bio ti (sin)
ispred vrata
hotelske sobe
u julskoj noći.
Ti, koji si mi
jedini hteo prići
da se poveriš
kadgod si poželeo
iskreno sve reći
o ma kojoj
trenutno aktuelnoj
svojoj
životnoj priči.
Jednako još čujem
tvoj glas:
"Čekajte me!"
i sada na tremu kuće
gde uzaludno sedim
i iznad svega želim
da te ugledam
i dočekam
što nikada više
neću moći
ma koliko
ovde bdila
ma koliko
još dugo čekala,
utučena,
u jari sparine
letnje noći
nasred mesečine!
Autor: Marina Tot
