I bol snovima krade
poslednju nadu
da će nekada,
bilo gde,
u selu ili gradu,
samoći mojoj
biti kraj.
Snovi su moji
izgubili vedri sjaj
detinjstva dalekog
kada su snovi bili
cvetni k'o maj
i puni čekanja nekog
ljubavi prave i zrele
što se u knjigama čita.
Sada se napolju
snegovi bele
i samoća se moja pita:
„Zar ne postoji ta ljubav
prava i zrela?“
Sad je po snovima mojim
popala koprena bela
studenog mraza,
jer mojim snovima o sreći
ne vidi se staza.
Autor: Slobodan Anić
