(ciklus pesama iz zbirke "Zenica duše")
ISTINA O ODISEJU
Nikad se nije vratio kući.
Ostao je na ostrvu sirena.
Pesma što ga je zarobila
beše zapravo
unutarnji glas
tek probuđene ljubavi
prema sebi,
Zamoren pobedama,
opijen slavom,
osetio je naglu,
paničnu bojazan
od košmara svakodnevice
i odlučio
da se nikada ne vrati.
NARKIS
Voda,
čudnim semenom zadivljena,
rodila je nešto
sasvim drugo,
izišlo na obalu
kao cvet.
SIZIF
Pokušavam da iziđem
iz samog sebe
ne znajući da gore nije
spasonosna površina
već ivica
drugoga ponora.
Kamen me samo
svojom težinom dobronamerno
opominje.
Ali ne shvatajući poruku
ja i dalje uporno
nastojim u svome
MELPOMENA
U strahu od samoće i dosade
stvori Bog svet.
Ako je ne rađa našeg
sluha pričuvenje, jedino
muzika
pohvala je njegova
ovom našem tragi-komičnom
teatru apsurda.
PROMETEJ
Prikovani za stenu
vlastite taštine
proklinjemo vatru
koja raskrinkava
u ljubav prema ljudima
prerušeno samoljublje.
Uzalud dozivamo Had
neumeća.
Orao savesti
kljuje nam utrobu.
MORE IKAROVO
Jedno more, u prošlosti
zatočeno,
more koje su reči ostavile
bez imena i sudbine,
nijedna plavet svojim
ne priznaje.
Odriču ga se galebovi,
ni bol ga više neće.
Ko zna, možda je to baš
More Ikarovo,
u kom potonuše sve lađe
isuviše iskusne.
A ipak,
proglašava me
prvom svojom lukom.
EURIDIKIN ZOV
Orfeju, gde si?
Ja te čekam na zemlji
krug niže od pakla.
Ovde samo suze
ne pripadaju nikom.
Orfeju,
oprostićeš,
jer sam si tako pevao:
Samo drveće ume
da bude samo.
Orfeju,
lagali su
rečima od tebe ukradenim.
Orfeju,
prekasno je.
Čemu se pitaš
zašto je tako pusto?
Orfeju,
ubilo me je
ogledalo.
PANDORA
Pravo ime
njene kutije
jeste: naša duša.
FENIKS
Zlatopera ptica
od sunčeve pređe satkana
tajnu svoju čuva
pred vratima sveta.
Ona zna sve
nebeske priče
i ne zaboravlja
strpljenje palmi.
Vreme, što nikom
ne prašta
traži od nje
najveću žrtvu.
Ali, njeno uzdrhtalo srce
vaskrsnuće
davno umrlo sećanje.
Autor: Neda Kovačević
