Živiš u laži,
Kradeš sreću
I poklanjaš teskobu.
Za sve život kriviš
Što od tebe traži
Voljene ti ljude,
Ko potrošnu robu.
Ti ne znaš da voliš
Nikog osim sebe
I ne znaš da usrećiš
One što te vole.
Kroz život samo lutaš,
Tek nekad te ogrebe
Neka tuđa bol,
Usne što te mole.
Zaslužuješ samo prezir
Onih koji žele
Da u tvoj život
Unesu trunku sreće.
Zato ti sad vraćam
Sve otrovne strele.
Ti, sebična dušo!
Ti, lažljivo smeće!
Autor: Aleksandra Pešić
