Što me gledaš?
Šta želiš da ti kažem?
Da mislio sam na tebe često,
da legao sam nesanih noći
trzajući se ispod pokrivača
ježeći se vlažnog dodira
tvojih vrelih usana
u rane jutarnje sate?
Šta želiš da ti kažem?
Da znao sam da zastanem
tek tako u sred razgovora
i trudim se, jako se trudim
da ne počnem da te tražim očima
znajući da je to tek zaostali
trag tvog mirisa?
Šta želiš da ti kažem?
Da mi je padalo na pamet
da drugačije je možda moglo biti
da smo mogli biti srećniji da nismo
oboje bili luđi nego što priroda
ikada bi smela da dozvoli?
Šta?
Reci, šta očajnički želiš da čuješ?
Da te volim i sada i da si moja jedina
nikada prežaljena iako zauvek pokopana,
da nijedna druga posle tebe neće biti zanimljiva,
na isti način pogledana?
Želiš li da te lažem?
Teško da mogu, takve gluposti da ti pričam...
Teško...
Pa šta
ako i jeste
sve to istina...
Autor: Nikola Bulj
