U šumi Panjskoga Koža
sretoh Ježinog Ježa
On ima bodlje i nosi pečurke
meni je vrlo lep
Otada uvek ga nosim
u aorti svog srca
Povremeno, ipak ga iščupam
da se ne ušuška previše
Stavim ga tada pred sebe
i kažem:
- Pevaj tablicu množenja!
I udaram gudalom takt
po klaviru i notnom papiru
Posle ga stavim na tronožac
sa raznih strana preskačem
s pažnjom
s oprezom
kao kad se preskače vatra
Zatim sednem pred njega
o pesnice oslonim glavu
Gledam ga
Gleda i on mene
Gledamo se i čudimo se
Autor: Natalija Ž. Živković
