sedeo sam sa drugom i ispijao vino
zagledan u portret na zidu
uskoro cu morati kući
nazad u moju sivu zgradu
setio sam se jednog koncerta
kada je mesec sijao jako i magično
skakutala si oko mene
sa svojim velikim očima punim ljubavi
a tvoj je dečko stajao sa ekipom
ja nemam šta da izgubim
izdan od prijatelja
željan smeha ljudskoga
prezren od najbližih
ljubavi moja sa kratkom crvenom kosom
nek doleti flaša i razbije me
neće me razbiti jako
k'o sjaj tvojih srednjeevropskih očiju
u tebi je proleće i ljubav
,,duga sjaj,,
sve najlepše
kako sada da pišem kada te nema
lažem ljude da je sve u redu
lažem da sam srećan
princezo moja
moju je sreću odneo neko
nedostojan i pohaban od poroka
zabij mi dozu tvoje ljubavi
da mi vene pozelene i nabujaju
daj mi krila vilo moja
da odem iz grada
nek dušmani crknu od zlobe
moje su pesme jer si ti u njima
daješ im boju i ton
a ja jedino živim zbog njih
jer su one u meni
a ti si negde duboko
u duši mojoj ranjenoj
a možda sam trebao da uronim u reku
i više ne isplivam
a kad te poljubim
nek me tvoj momak gađa flašom
nek pukne glava
ljubavna je magija jaka veštice moja
negde u jednoj svesci
na kojoj je prava kap nečeg crvenog
gde je tvoj dnevnik
sve tvoje pesme
,,priče,, lepe ili tužne
bacam bombu punu ljubavi
na ovaj grad
Autor: Nenad Stakić
