Kradljivci sudbina
Zašto ste prahovima dodelili straže?
Skromnost činila je ideal težnje, jer ponosu
Ne sme po pravdi čoveka da se sudi
Amovi slikali su naša savršenstva
A izvan slike jecalo je pitanje :
Ćelave žene gde smo izgubili sklad i kosu?
Kraljevali smo predrasudama
Grizli smo jedni drugima usne
Al' bez vreline sto seče
Sada krvavi pevamo uzdasima
Kao beskućnik žarovima o hlebu
Silueta siluete pa njena senka
Jednini fragment naginjanja nebu
Porekli smo sklad tudjim izborima
Zar prah?
Progorenje ideala
Ko ideal sam nedostupan i zaključan
U sanduku somotnih obećanja
Dok kult lažne noći vara
Večite čuvare složenosti
Izgubili smo sklad
Izmedju želja i mogućnosti
Spas se krije u zaboravu i krhotinama ogledala
Jer Bog je podario raj svojim džepovima
I izmislio prozu da utrne dodir svetu
Zato je stihove naše izvajao prah
Nad lažima Gospodnjim da izvrše blud
Kad pesma vatru istinu što gori ugasi
Ono sto ostane krstićemo vlasi
Autor: Marko Rančić
