Mogao bi samo da naslutiš
po sasušenim naplavinama
na okrajcima zalistaka.
Možda bi čak i pogodio
ako bi se bolje zagledao
u vrhove trepavičjih oštrica.
Došao bi do delimičnog traga
kada bi nekako kristalisao
ostatke izumrlog suznog mora.
Nagovestilo bi ti se samo
u ljuspicama isprekidanih uzdaha
ako već nisi uspeo da nabasaš
na povesma zabašurenih jecaja.
Umeo bi i da se spotakneš
na razvaline čiste runske duše.
Ili prosto oštro da se ubodeš
hodajući bos po staklićima
razlupanih pogleda.
Ali nikako ne jaši stazom zablude
za varljivim osećanjem Neoatlantide,
tvoja čula percipiraju peščanu kulu
nekad vavilonski moćne ljubavi,
razapetu s one strane olujne šalitre
izazvane tvojim neostajanjem...
Autor: Jelena Ličina
