Nisi moja, nikada nisi ni bila
Imao sam samo prazne iluzije
Samo svet na staklenim nogama
koji je realnost lako srušila
Za sve su krive moje nemoćne ruke
ruke koje nisu uspele da zadrže
ono što nikada nisam ni imao
Pa sad krivim njih, ne+ne, nemoćne ruke
Kako se samo razbeže fantazije
pred tvojim ponižavajućim pogledom
i zakopam sve nade toliko duboko
da ih nijedna druga ne pronađe
a sada, potpuno tiho, odlazim
odlazim, bez velikih reči
odlazim, bez značajnih pogleda
odlazim, ni sam ne znam gde
a kada me pronađu ljudi
i u mojim očima vide tvoju sliku
pitaće me sa nevericom u rečima
odgovoriću im samo rasejanim osmehom
Autor: Saša Mandić
