Kao mahnito proleće
Kada ponese laste
U meni milion svetova
Vrdula, buja i raste
i čudan oblik cvetova
skrivaju moje aleje,
iz nepoznatog semena
al' ipak čudesnog sjaja,
uboga deca vremena,
ponos i endem kraja.
Često zažalim za listom hartije,
tvojom pesmom na njemu.
Videh je jednom kao dete,
upamtih nejasno, kao tvoj lik
i ponekad tek poneka reč
kane mi niz snove
da bi iščezla na jastuku.
Autor: Nađa Milković
