Došetah iz Vavilona jedne noći
i po običaju starom,
uništih sve što volim,
- sa osmehom na licu.
Jesam li vredan truda,
pitam sam sebe,
kad ubijam one za koje živim.
Oni nestaju redom u prašini,
ja nastavljam dalje peške.
Život je čudo... Jeste!
Autor: Nikola Bulj
