Danas sam sreo smrt.
Da, sreo sam je u Dunavskoj ulici,
dok žurio sam daleko od tebe.
Pogledao sam je u oči
i znala je da ja znam,
nasmejala se milo...
Danas sam sreo smrt,
tu staru prijateljicu što me prati,
uvek iza drugog izboranog lica.
Ne možeš pobeći od sebe,
tiho rekla je,
klimnula glavom i produžila.
A ja sam se setio tebe,
ni sam ne znam zašto;
Samo mogu da pretpostavim,
da mrtav sam odavno,
i sad opet se budim,
ne znam zašto, ni kako,
samo da ti si kriva.
Danas sam sreo smrt.
Da, sreo sam je i ona to zna,
zato se samo i osmehnula,
ni stara ni mlada, ni večna k'o što misle;
Potraga je njena večna samo,
- Al' danas nije tražila mene...
Autor: Nikola Bulj
