Kada sam u planini, ja fotosintetišem.
Stojim na poljani i ozon udišem.
Sunce mije moje lice, štipka me za jagodice.
Moja kosa polako svetli – ja fotosintetišem!
Kada sam u planini, ja se potpuno umirim.
Osluškujem, oblake, mrave i vlati trave.
Sunce ogrejava moje uši, a one se raduju.
Moje lice se pretvara u osmeh – ja fotosintetišem!
Kada sam u planini, ništa mi nije teško.
Šetam, plivam i cepam drva vrlo vešto.
Zdravlje ulazi u moje kosti i osećam se dobro.
Moje telo se obnavlja – ja fotosintetišem!
Autor: Ranko Trifković
