Slušam kako dišeš zvonkim strunom strune
Uzverio bih se u grud Tvojih grudi
Nocas bih Te rado poveo u šume
Ja da budem jelen, Ti košuta budi
Usred snežne šume Trnova Ruzice
Tamo gde ne kroce ni zveri ni ljudi
Medj` Tvoja bih nedra ubrazdio lice
Svojom Te ljubavlju branio od studi
I ne bi mogao nama niko ništa
Ja planinski jelen, Ti košuta, crna
Stoletna stabla bi prskala od mraza
Ja bih se grejao s` dva Tvoja vatrišta
Uzrnio bih se medj` ta nežna zrna
I upotocio vrh Tvoga obraza
Autor: Vasa Radovanović
