Krletka koju sam za Tebe
napravila od cežnje i snova
ipak je samo krletka
a Ti si ptica
poleti sa moga dlana
* * *
Kada dodje poslednji
cas
ynacu da nije bilo
uzalud
što sam snevala i
tražila
što sam dozivala
svetlost
što sam bila
* * *
Stojim
nepokretna
kipu od kamena
urasla u predeo
ne budi me, ne sanjam više
upravo sam dovršila
svoj poslednji san
* * *
Kao ispirac zlata
kroz rešetku dana odbacujem
šljunak i mulj
da bih dobila zrnce što sija
što me greje i cisti
Autor: Gordana Ćulibrk
