I privlaci me
- a tako je ruzno,
I lici na srecu
- a tako je tuzno.
I nadam se hrabrosti
- a osecam strah,
I bilo je tako cvrsto
- a sada je prah.
I svanula je zora
- a jos uvek mrak,
I na nebu sija sunce
- a ne vidim ni zrak.
I pala je kisa
- a tu je prasina,
I toliko buke
- a takva tisina.
I toliko hrane
- a sve pomori glad,
I svi juce rodeni
- a niko od nas mlad.
I toliko pameti
- a sve tako glupo,
I toliko toga odbacujemo
- a placacemo ga skupo.
I na dohvat nam je ruke
- a nije nam blisko,
I letimo visoko
- a pascemo nisko.
I brinemo za druge
- a ne za bliznjeg svog,
I svuda toliko vere
- a umro je Bog.
Autor: Marjan Milanov
