Nocas cu biti zvezda
koja jase tamnim valovima neba.
Tesicu sebe svojom visinom
bezbrojem istih na domaku svoda.
Gledacu dole I videti tebe
kako mirno sanjas jednu zutu zvezdu.
Nocas cu biti vetar
koji se rasipa putevima ceznji.
Mirisom cu ruze milovati tebe
I praznim strahom ispuniti noc.
Ako si tuzna ti nocas placi,
jer nocas cu biti suza
koju lijes iz ociju nade.
Niz obraze meke dodirnucu ti usne
I stopiti se s njima k’o prolecni sneg.
Nocas cu biti lopov
koji srce ti krade.
Uhvati me na delu
I zauvek u srcu zatvori.
Nocas cu hodati pustinjom
koja u meni ubija sve.
I dok mi zar izgara usne
cucu tvoj glas kao zubor vode
koja me jedino spasiti moze.
Nocas cu biti ptica
koja besciljno tumara po noci
I svoju pesmu peva
ambisu tudeg mraka.
Nocas cu biti tuga
koja izeda mi srce.
Nestacu.Ici cu daleko sve dok
ne prevarim celjusti zaborava
da me zauvek progutaju.
Nocas cu biti noc
koja se sepuri svuda oko tebe.
Nemoj da me prespavas,
jer nocas cu biti...ma bicu sve
osim sebe samog,
jer ja sam rob ove noci
koga stezu okovi nemoci
da ucini bilo sta,
osim da nocas - sanja.
Autor: Marjan Milanov
