Nevidljivost oblacine krosovi kroz koje produ zelene misli
uspavljuju zmajevske dahove i terevenke klasicnih skupova drkadzija
svima se da na pesmu zatrovanoj bozjom pravdom
vremenski nepotkupljiv covecji nemir ostaje pri svom a da pri tom sve
se slozi
kao sumski red
odronila se mesecina a niko nista nije rekao
prerije od snova, puki junaci srecnog trenutka i mislioci
stradalnickih plemena,
pevaju martovske ide kao da i dalje postoje i znace nesto,
okrec se tromije negoli pre milion godina u vreme tresanja,
koje su jeli dinosaurusi, i okeanskih bura u kojim su se brckali,
zemljana povrsina
gazimo po mrtvackim lobanjama i kopamo im stopalima
preostale trece oci,
svima je vec jasno
u fascikle se stavlja vec sredeno,
i odlaze se u ladicu
sto dalje od mesta dogadaja.
Autor: Olga Daničić
