Sa bakljom u ruci patuljak stari,
hodi kroz mrak, izbegava stvari;
Proverava da l' dobro zaključana su vrata
što čuvaju Mitril, vredniji od zlata.
Hladan kamen nemo stoji samo
dok magične rune na mesečini s'jaju;
Pa ipak, ratnikovo uho čulo šum je tamo
u Kamen-doma tihog, najmračnijem kraju.
Iskusno oko i u mraku spazi
malog poljskog miša što po steni gazi...
U korice nazad kratki mač ulazi,
i dvorana prostrana opet se utiša.
Oslonjen na stenu, kao britva glatku,
lagano ispija medovinu slatku;
Sada ga polako većma hvata san,
a sutra će ratniku svanut' novi dan...
Autor: Nikola Bulj
