Zamišljen
i praznoga lica
stojim i posmatram zvezdanu noć.
Koliko juče
nisam poznavao ništa,
sada verujem da ne postoji svet.
Već sutra
preliće se boje,
i postaćemo svesni da život počinje.
Zamišljen
i pospan još stojim,
a sve se pokreće i sve se okreće.
Autor: Dejan Birišić