Razumemo se bez reči,
Svaki pokret nesebično prija,
Sreća nemirluk u čežnji leči
Njome vetar kroz dušu ćarlija...
Nisu potrebna uobičajena pitanja
Na njima traženi odgovori,
Znamo šta donose svitanja
Duša duši o ljubavi govori...
Znamo šta sledi dalje
Pokreti su nemom govoru vični,
Nemi pogled poruke šalje
Jedno drugom smo jako slični.
Razumemo se bez fraza
pesma je naša pokretačka snaga,
ista nas čeka životna staza
na njoj srce srcu poverava
koliko sam ti draga.
Razumemo se u ćutnji
U svim raspoloženjima koje život stvara,
Otimamo se sumnji i slutnji
Dok vetar tišinu zagovara.
Razumemo se bez komentara
I onda kada ruka ruku toplinom dotiče,
Čežnja se sve veća stvara
Dok još jedan dan tiho životu izmiče...
Razumemo se bez reči,
Svaki pokret nesebično prija,
Ljubav je ta koja nas veže
Njome vetar kroz dušu ćarlija...
Autor: Snežana Šolkotović
