Pisak.
Glasom bez reči,
misao je skliznula
k’o pero,
u svoj nemir.
Preobražena
u večnost,
ptica rugalica
sabira deliće
svog postojanja
u njoj.
Spuštam je
u klupko od
snova.
Iskorakom
u nepoznato,
spiram utiske
koji su mi se
u duši udomili
Da izmolim spasenje
za naredni dan.
Autor: Marina Tot
