loviću tvoju senku
u sred zenita
potmulog bola
na dnu
svog bezvremenog
postojanja.
Dozivaću te
šapatom mora
iz školjke uspomena,
priviknuta
na beskrajno lutanje
ponirućm dubinama
njegovog dna,
gde ću te susresti jednog,
za mene: po svemu izuzetnog dana.
Autor: Marina Tot
