Vinogradi, kamen, žarko sunce
i Velebit u punome sjaju
vino, more i prepuno srce
tako te ja pamtim zavičaju
Prolaze godine dan za danom
i kosa već je seda,
al’ sećam se još uvek svetog Ćirita,
što na plavo more gleda.
Sećam se sred dvorišta velikog rastića
i puta što vodi ka moru,
osećam miris kruva pod pekom
i vidim svo blago u toru.
Sećam se stare vatrene kuće
veriga, vatre i ognjišta,
u mislima mojim sve je živo
nisam zaboravio ništa.
Stari vinograd dole na Slanoj
i mlinice nasred Karišnice,
tu je đed provodio dane
a i noći uz rumeno vince.
Ponekad kada u sitne sate
tuga mi razum preuzme,
te drage slike dušu mi vrate
toplina me neka obuzme
Autor: Rade Radeka
