Volim ovaj život
ovakav kakav je
i onda kad ne može biti bolji,
prijateljsku podršku da se istraje
i pogled koji bez razloga,
iznenada
može da osvoji
i navodi
da se bez rezerve voli...
Volim stisak ruke
koji ume da bodri i hrabri
da se ide dalje,
sve je poznato,
a opet...,
nešto k nepoznatom vodi
kao talasi koji nose čamac
do usamljene obale
i njime želje
koje su preostale...
Volim plavu boju neba
i oblak koji,
možda,
baš zbog nas jezdi,
tamo se pogledi susreću
i nagoveštaj nade daju,
tamo hrlimo
nekoj srećnoj zvezdi
da se divimo njenoj
lepoti i sjaju.
Volim osmeh
koji nestašno trenutak vreba
i usne ume u poljubac da spoji,
sve je to životna igra
potrebna kao kora hleba
da telo od čežnje zadrhti
i duša progovori...
Volim ovaj život
ovakav kakav je
i onda kad ne može biti bolji,
volim da živim punim udahom
jer znam
da u okrilju nekog dana
uvek neki razlog i iznenađenje
da se živi
postoji...
Autor: Snežana Šolkotović
