Moje pesme su skupe,
nastaju samo za cenu tuđih dubokih osećanja
a mene je lako uzdrmati i najslabijim talasom.
Naime Vašim osećanjima moji muškarci, kojim sam videla duboko dno...
Ali moje strasti niste ni dotakli, niste znali kako...
Vaše stope su ostale nevidljive...
Rugam vam se, zar to ne primećujete?
U stvari priznajem,
ukazali ste hrabrost, koju ste jako skupo platili...
Ah, kako vam je samo krvarilo srce!
O, kako je to samo užasno bolelo!
Te ljubavlju ispunjene suze,
i gorka, usamljena jutra!
A šta sve ja nisam žrtvovala za svoje lutkarske predstave...
Da, igrala sam se sa vama!
Istina je, varala sam kad god mi je to odgovaralo...
...ali samo za vas...
Nikome nisam obećavala vernost!
Sve sam ja vas želela,
i nijednog nisam volela.
Jer ako mislite o meni u ljubavi, već ste izgubili...
Ali ja se vama rugam! Zar to ne vidite?
Moral slabih ne zanima,
a vaše strast meni nisu dovoljne.
Kako možete videti plamen u meni? Sami mi ga pripisujete,
a ja ga kradem, čim se približite mojem telu.
Duboko sam vam zahvalna moji muškarci!
Bez vas bi moje pesme i priče bile samo žvrljotine o nadi.
Autor: Andrea Mega
