Prasak u meni,
bez najave,
udvostručenom snagom
oživljava:
vulkanski uspon izgnanih nada,
neodsanjane rasute jave,
neizgovorene,
blagotvorne reči
utopljene u tišinu
neostvarenih obećanja.
U isteku označenog mu vremena,
izvan svitanja i sutona,
uranka i počinka:
velikodušno mi razotkriva
nebesa povoljnog slučaja,
kojim se gasi zlosutna zvezda padalica
pre, no što je u ovoj,
uznemirenoj duši i nastala.
Autor: Marina Tot
