Sve što sam imao, bilo je i tvoje.
Bez zidova, granica, posesivne brige.
Onda nas majke uzeše za ruke,
„Ne uzmi tuđe, a ne daj nikom svoje!“
Rekle su strogo, uverljivoga lica.
Ostavile su nas, na dve strane zida,
Da zauvek sebično grlimo stvari
Mesto ljudskih bića.
Tako nam i treba, kad
Ne znamo bolje.
Autor: Nikola Bulj
