Uveličavam sliku da te približim
Biram najlepše a da niko ne prepozna
Uveličavam do dodira
do osećaja vlažnosti sa usana
do magle kojom se odaješ da si živa
do reči odlazim
jer je ta ljubav neostvariva
Jednoga dana
kad budeš čitala i gledala
prepoznaćeš se osmehom tužnim
I reći ćeš
To sam bila ja
koju je on voleo nekada
I ne zavisi od doba godine
i ne zavisi od doba dana
negde će na nekom delu sveta
latice otvoriti cvet
kome smo ime smislili tada.
I zamirisaće vetar uspomena
preko onih brda koja smo milovali
krajevima tvojih trepavica
I poleteće nebo pticama u zagrljaj.
Autor: Milan Živanović
