jauk bola kao pesma uzdizanja
satra moje telo,
ostatke života držim u rukama slabim
bojim se osuće se, kao pesak beli
oteće kao voda bistra.
jauk tela bledi
misao u meni sledi.
ostade u ruci zrno peska
uhvatih ga čvrsto,
bol ne posusta;
dunu vetar sa severa
bolom zavi zrno peska
u rukama mojim,
ostatke zivota držim u rukama slabim.
posle vetra; to beše samo
biser beli u rukama mojim.
za mojim telom ne zaplakaše
Anđeli ga poneše
nemah nikoga za to
do Anđela svog
do zrna peska u biseru belom
na dlanu zgrčenom.
Autor: Angelina Biljić Prodanović
