romor neba, pre no se u noć svali
dan se vukao kraju
lagano umiranje boja
koje odnosi dan ka noći
koliko sam se puta pitala
kako umaći
hoće li točak sudbine
bar jednom da stane
bežanje u ludilo
koje bi otvorilo
put ka nadi
talas radosti zamro je u meni
dok tražim svoju dušu
sve mi postaje
kao bezbojna voda
u kojoj me hvata vrtoglavica
upala sam u vir života
spopale me uspomene
na jedan život
život koji me više nije vredan
sve one beskorisne stvari
koje sam radila
na ovome svetu
počele su da me guše
Autor: Angelina Biljić Prodanović
