U prizoru sfumato
Leonardo me drži u ruci
nežno raspliće moje kose
i nesretne misli.
Svojim dugim prstima
svojim noktima
raščešljava me!
Oblači me po poslednjoj modi
u sivi somt i rubin svilu
iza mene namešta put
daljinu neosvojivu.
Leonardo me ljubi
nedododirljivu.
Autor: Natalija Jakovljević
