Sedimo.
Sedimo i ćutimo,
iznad oblaka,
izvan svetla,
izvan svakog pojma
o vremenu
nadomak tame.
Sedimo
u bezimenom svetu
i ćutimo.
Ni pogledi
da nam se okrznu.
Dve utvare
istrgnute
iz svake
moguće
kreativne promisli.
Samo sedimo.
Verovatno
da ne padnemo
na gomilu
truloga lišća,
odloženu
do daljnjeg.
Autor: Marina Tot
