Noć u gradu tinja.
Sipljivo i škrto,
sklupčana u svetlu
razlivenih tragova
guma duž puta,
utisnutih u priču
o poslednjem
gradskom prevozu
oko 12.
Urbanu priču,
zbog koje bi
osvetljeni trg ostao
gotovo pust i gladak,
kao tanjir sa šoljicom
kafe za fajront
u pritajenom kafeu na uglu
da nema noćnog taksija
i ko zna čega još
na plećima
zanemelog svedoka
nasred trga.
Svedoka svevremenog
i ukočenog od čekanja,
da ga se napokon
sete i shvate,
pa da siđe sa svog
arabeskama okićenog
prestolja
i protutnji gradom,
na konju elegantno,
kako treba i dolikuje.
Ali besmisao,
sve veći besmisao
mu ne da
da išta poželi od ove,
melanholične
i bezlične noći.
Autor: Marina Tot
