Ja ne volim biti
previše ja.
Zato sam,
pre koji dan,
zgazio mrava,
samo da se setim...
I osetio sam
svoju čizmu na sebi...
I nije me bilo...
Pre koji dan
hteo sam da budem
stari ja,
a u kolevci
sam ostao zaglavljen...
Majka me je ljuljala,
i smejala se,
dok sam prestajao da dišem...
Pokušao sam,
pre koji dan,
ponovo jesti sneg.
Zubi su me boleli,
i sporo sam oticao...
Vrtić je bio prazan,
niko nije ni primetio,
i dugo sam trulio...
I eonima mislim,
a samo pre koji dan
nisam mogao da se pomirim
da sam ja – ja,
a ti – ti.
Autor: Aleksandar Milovanović
