Ja mrtav.
On mrtav.
Držimo se za ruke u limbu,
ispod zemlje.
Ja mrtav,
gledam kroz njegovu karlicu,
gutam napuštene dane,
i vidim život prošli...
Osećam svaku žar,
i sve što je bilo, a nije,
dok tražim anus njegov u karlici.
Lucidno se smejem,
neprijatno mi je, njemu,
danima ga gledam u naprsle kosti
i crv me jede. Zašto?
Jer nekada davno, dok sam pazio
i čitao
htedoh ukus mrtvog pesnika u ustima...
Ali svaka moja čarka i varka
ne ode dalje
od njegove karlice.
Autor: Aleksandar Milovanović
