Da li ti je tada
bilo lepše
na podu
u uglu
dok posmatraš miševe
i više ne znaš
šta je svest
bez mamurluka
Niko ne može
da ponovi to
kao eksperiment
Tvoj ceo život
I te su pesme
možda bolje
od onih napisanih
u osvetljenoj
i čistoj sobi
među debelim mačkama
i debelim zidovima
Još uvek su ti
stihove krale
noći kada nisi znao
gde i šta
ali si znao
da moraš
da stigneš
do flaše
I pesme su ti zaličile
na svakodnevni
otrcani stih
debelog proživljenog
i prežvakanog pisca
konji, opklade i bivše žene
i poneki bljesak
pijanstava i mladosti
Ali onda je sve to
nadjačala
poslednja tendencija
Zablistao si
kroz strah od smrti
,,Inspiracija je kučka"
(ili ne?)
Kada bi čovek pomislio
da iskreniji ne možeš da budeš...
,,Veče pre..."
Autor: Katarina Fiamengo
