Noć se lagano
pod kožu uvlači.
Teška,
lepljiva pena!
Razlivene zvezde
začarano
na licu talasa
jedva
da trepere.
Lelujava opsena!
Uhvatiću ih,
uhvatiću
njihov šum,
dok lutam sama,
daleko, daleko,
tamo negde
gde mesečev srp
pučinu cepa.
Tamo negde,
visoko,
visoko,
penjem se stazom
neumornih iskušenika,
zaneseno
samo zbog tebe!
Daleko,
negde daleko,
krenuću tragom
svoje duše,
da uhvatim
poslednju
iskru večnosti
samo za tebe!
Autor: Marina Tot
