Šuma bez puta
da ću izaći ne govori ništa
pogled sleđen u nebesa
ima li te Bože igde?
pomozi sada!
Iznemoglost, vrtoglavica
put ne postoji, padam
vučem se dalje, pokušavam
Gladno telo, malaksalo;
spotičem se, padam
niz strminu;
udari glava o drveta žilu
tonem u besvest
Prošla je večnost dana i noći
vlaga svuda, zora na izmaku
dan će obasjati telo mrtvaca
na postelji od zlata
lišćanog listopada
Ruke zgrčene od bola
steže kupine šiba gola;
meka i vlažna postelja
zlaćanog lišća
prekriva stopala bosa
Haljina srebrna dar pauka
rosom bisernih kapljica
okićena;
sunčani zrak miluje lice anđela,
najavljuje lep dan
meni ukraden
pokrov satkan pre vremena
Autor: Angelina Biljić Prodanović
