Prijatelji sveta
neprijatelji prirode
uvek će vas čuvati
neki u vas zaljubljeni
u džepu od rukava
večito bez para
na rukavcu nekih mutnih reka
Sama ljubav
poražena čeka
koji osmeh razvučen
od stuba do stuba
i pregršt zuba
belih kao zora
blizu mora
kada se zateče
Nismo mi suludi
tako nesrećni
kao što se pravimo
onda kada šaljemo
naše poljupce od laži
reči koje ne razmete
i zalud se trudite
to smo mi smislili
da bi vam bili smešni
da bi nam bili utešni
dani
Sačekaj kritiko, stani!
Nismo mi suludi
tako mistični
kao oblak koji vam prolazi
kroz telo od slame
vaše priče i galame
prekinemo nekom šalom
da i vas omete
ono što nas splete
kako, gde i kada
te ptice odlete
a da se ne oseti
Budi se sada
probudi
oči
nadanja
mirise
Nismo mi suludi tako umorni
Autor: Ana Marija Grbić
