Naši su dani prebrojani
Brojao ih je iguman
U nekoj napuštenoj crkvi
Staroj
Brojanicom ih je nizao
Ogulio
Verom
Noć dolazi onda kada ti
Kažeš da ti se spava
Noć dolazi kada ja odlazim
Moja moć je da te nasmejem
Razvejem ti osmehe
Po krevetu
Naše su kose na vetru nepomične
Mi smo kao dno mora
Na koje su talasi zaboravili
Radi se samo ono što se mora
Fabrička nam je odeća
A tela gola
Samo kada peremo sa sebe čađ
Ne smej se kada ti pričam o nama
Zamenice nisu duhovite
Zamenice su silovite
I silovito će nas rastaviti sa nas
U naš
Autor: Ana Marija Grbić
