Crveni makovi i žitna polja
a sunce sija tamo gde nisam ja
lako je kritikovati druge
ne misliti na lepe trenutke
ko još može odoleti bajci
tužan je doživljaj slobode
kada smo ostavljeni
Tanka je linija života
bezbrojne misli
kao potezi u šahu
nema ničega oko nas
a u nama praznina
postojimo li mi
ili nas srce kida
Mnogo je teže preispitati sebe
razum pomrači sumnja
daj mi nadu, ponovimo scenario
ove trenutke možda ćemo
pamtiti do kraja života
vezivati za muziku
koja je izazvala sve to
ili za oblak što skriva sunce.
Popnimo se na istu planinu
možda će pojačati naš osećaj
i ushićenja,
imamo to pravo po rođenju.
Naše malo "ja" nije sve što jesmo
iza njega se krije dublje nešto.
Autor: Angelina Biljić Prodanović
