Punim gorčinom
mesečeve veđe
u ponoć
i ne kunem
zbog toga
svoje izgubljene
zvezde.
Odavno su zgasnute
svikle na odmor
pod teretom
besanih noći.
Kao polegle
latice ruža
pokošene vetrom,
još žive
od uspomene
na svoje cvetanje
u trenu
bez početka
i kraja.
Autor: Marina Tot
