U zgradi ima najviše stepenica,
čak više nego stanara (!)
i u jednoj od poslednjih kutija
živeo je starac
koji je umro.
Ja slabo poznajem sve te ljude,
mnogo ih je,
a tog starca sam verovatno
često viđala u liftu.
Nisam se raspitala kako se zove
i sad neću reći njegovo ime
plašim se da bi ljudi
mogli da naprave od njega sveca
(i to ljudi koji ne veruju svece,
ali su im oni tako još potrebniji).
On je živeo u betonskom soliteru
kao i svi mi u ovoj ulici
i sigurno je odgovarao "dobar dan"
kada ga neko pozdravi u prolazu.
Više od toga mislim da nije pričao.
Nisam ni znala da je umro.
Ali toga dana, kada sam čula
za njegovu smrt,
saznala sam - da ne veruješ!
da je on pravi pravcati Prle.
Da sam to otkrila ranije,
možda bih danas znala
I ko je Tihi...
Autor: Katarina Fiamengo
