Nameštam jastuk
od snova
na postelju
od trnja.
Neće mi doneti
spokoj.
Probudiće u meni
misteriju
prognanih
hodočasnika.
Ne krivim
i ne tužim život
za bdenja u noćima
ledenog meseca.
Okrenuće on
svoj krug
na putanji
nepoznate muze.
Slušaću zvuk noći
napojene
ogoljenom svetlošću
i setiću se svega
što mi se
dogodilo nije.
Autor: Marina Tot
